Санда Ристић Стојановић | ЧОВЕК - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

28. август 2018.

Санда Ристић Стојановић | ЧОВЕК



На челу му тишина
Оставља своје незадовољство
Односом Сунца према деформисаној ноћи.

На рамену му звезда
Објашњава бригу ноћи
Да не постане пруга јутра
У таштини сумрака.

На бедру му сенке
Дојављују све о његовом и
Свом телу,
Помножене са опаскама
Простора и еротике.

На колену му
Светлост организује
Поглед Сунца у
Његову вечну унутрашњост.

Од његовог стопала
Звезде праве отиске
Стопала ноћи у
Кратеру времена.



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top