Зорица Тијанић | УМОРНИМ ТЕЛОМ ТИШИНУ ПОКРИВАМ - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

12. јул 2018.

Зорица Тијанић | УМОРНИМ ТЕЛОМ ТИШИНУ ПОКРИВАМ



Као да не постојиш
Као да не постојим
Неко нам је обрисао
Дах на стаклу
Прстима
Близу си али те не видим
Близу сам али не говорим
Да наслутиш ме уснама
Додирујеш дахом
Да осетим те желим
Али дуго дуго ћутим
Уморним телом
Тишину покривам

Као да те нема
У мојим рукама
У твојим рукама
Игра је нерава
Прсти се грче
Отварају шаке
Уморни дланови те траже
Под тежином уморног тела
Капљице са коже
Не осећам дубину
Роним у тишину
Таласи на површима ломе
Проклињем даљину
Гласове птице односе

Да задржим корак
Према теби се крећу жеље
Руку у ваздуху
Отворена уста
Шапат уместо вриска
Заустављени у немом филму
Једно од другог окренути
Не сећам се
Не осећам те
Слаба и рањива се откривам
И дуго дуго ћутим
Уморним телом
Тишину покривам



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top