Милутин Попадић | КАПИЈА СЛОБОДЕ - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

10. јул 2018.

Милутин Попадић | КАПИЈА СЛОБОДЕ




                 У славу и част предака и отаџбине

Хладној земљи кости, добром Богу душу,
а за народ српски животе су дали,
на славној планини, врх Кајмакчалана,
крај капије своје земље су остали.

Одјекују речи Мишић Живојина:
"Не шаљите хлеба, муницију дајте!
ЗА МНОМ, децо моја, ОТАЏБИНА чека,
у јуначкој крви за њу се купајте! ”

У живом вулкану, ватре са свих страна,
из наших ровова кроз облаке дима,
у јуриш су пошли најхрабрији Срби,
са војводом Вуком  до самих висина.

Намучени Србин, на неправду свико,
не мари за рану на сопственом телу:
"Желим да дочекам, па нек  одмах умрем,
вољену Србију, слободну и целу. ”

Имена им славна уписана јако,
не мастилом плавим или чистим златом,
већ црвеном крвцом, за времена стална,
Србија је вечна, земља православна!

Арчибалда срце планином одзвања,
опомиње Србе:  "Чувајте се себе! ”,
слогом око Крста и предака славних,
да дођемо и ми до трајне победе.

Пет хиљада гине на Кајмакчалану,
да Србија живи, јунак храбро пада,
видео си, Боже, где је младост српска,
шта смо били некад, а какви смо сада.

Костурница стоји кô тврђава вере,
сведочиће сваком српском нараштају,
злочини над нама праштати се могу,
али да се никад не заборављају



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top