Кристина Павловић Рајић | ИВАЊДАНСКА ПЕСМА - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

07. јул 2018.

Кристина Павловић Рајић | ИВАЊДАНСКА ПЕСМА



У  раскриљеним окнима огледа се сунце снажно.
Ивањдан  врели  је – сневало ли ме момче одважно?

Мила ме вода стострука кроз невен – биље, босиље,
искриле ватре врцаве, просуле  мирис  – ружице
под месечином млечном  на набрекле дојке глачане.

Тамјаника бела узрела - праскава зрна пуна
међ'  уснама, босонога вриска девојачка јечи
срцем  кад младог вина заиска – жуд оком  заблиста.

Покуцај, о  веселниче, кроз  венчић да те просевнем.
Прекорачи праг  душом рад уз свирку, осмех просидбен.



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top