Ирена Бодић | ПИСМО ОЦУ - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

10. јул 2018.

Ирена Бодић | ПИСМО ОЦУ



Кад сањам
Ћутим тугу.
Понекад,
гасну звезде
и ноћу.
Месец их златним
розима дотиче,
и моју самоћу.

Пренем се кад-кад,
отиче живот, зар уздахом
чемер да слутим?
Слике пролазе пред очима,
ћути, свака ћути.

Мирише хлеб,
и дудови расути.
Отишао си,
без освртања.

Газећи поље,
душа ми сита.
Видим ти руке
од земље црње,
нарамак пун
зрелог жита.

Још сам ту.
Још сам ту.



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top