Милош Петронијевић | ОДБЛЕСЦИ - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

27. мај 2018.

Милош Петронијевић | ОДБЛЕСЦИ



Хоризонти у измаглицама равнодушно зјапе
и ветрови односе урлике давних времена.
Логика је неумољива.
Мада неки веле
да има светова
Божје свемоћи
где троугао има
четири стране.

              ***
Иза свих ситничавости,
сопствених и остатка света,
иза неспоразума и одгонетања
ко је у праву и шта је где,
долазе и одлазе дани
и односе време
под камен покојника.
 
               ***  
Да ли то мисао долази
из света који ствара Ја
и време,
и шта ли тражи
сред недокучивих произвољности 
расуте крви,
од које неки смисленост граде  
надахнути напретком и победницима…

             ***
У дану
када се све заборави,
доћи ће смрт,
јача од мене,
с прапорцима на ногама.

            ***
Трчи, душо,    
бежи,
бежи што даље,
у самозаборав пијане ноћи,
иза које светлуцају
кловнови и улични забављачи,
и међу сазвежђима
Равијојле виле очи.

               ***
Осмехни се, човече, подигни, крени
– шта би живот био без шамара –
накриви шешир, врлудај даље,
откуд ти знаш да је све апсурд:
кад сан да тако не мора бити
без смисла свакако није.



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top