Исидора Божић | УМРШЕНА СЛИКА - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

18. мај 2018.

Исидора Божић | УМРШЕНА СЛИКА



Отворио си Пандорину кутију,
изађоше демони као ласте.
И би црно,
и би црвено,
само ожиљци и красте.

Обавио си Исидорин шал,
запетљан у точак живота.
Остаје у мени само жал,
понека песма и срамота.

Црвени прамен,
умршена слика...
Ми смо Сизиф и камен.
Последњи осмех и задња прилика.

У ствари смо глумци...
Није наша грешка,
што је лоша режија,
док се ђаво смешка.

На силу приводим те крају,
јер ти си почетна тачка греха.
Најгоре су љубави које кратко трају,
са пуно суза и премало смеха.

➤ Исидора Божић (2001) ученица гимназије у Сремској Митровици.



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top