Милица Тасић | ТРЕНУТАК - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

23. април 2018.

Милица Тасић | ТРЕНУТАК



Заволех тренутак што надом слеп
верова да га време
заменити неће другим –
што иза леђа му
трептава и сјајна – жељна скока
у незнању га рађа

Спалих своја крила
пре но што згасну тренутка жар
да умирући
знам да изгорех у њему сва,
јер чему живот цео отужан провести
а никад не спознати
како је волети само један трен,
змајевит, силан,
да те понесе, да те однесе
и напоји ватром исконског бивства.



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top