Марко Станојевић | ТУГА БОЈЕ МАСТИЛА - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

28. април 2018.

Марко Станојевић | ТУГА БОЈЕ МАСТИЛА



Моје биће је појава тишине
молитва што се слива
као киша низ прозор
и одлази у несмисао

Нисам песник,
немам довољно речи
ја сам туга боје мастила
на белом папиру

Тренутак кад горчина васкрсне,
а на души остају рупе
где упадају све мисли
које су ме качиле за небо

Сваки корак је као кроз живо блато
кад сахраниш љубав у себи,
гледаш сопствено немање
и нестајање

А бол те грли као да те је родила



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top