Марко Станојевић | ПИСАЊЕ - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

15. април 2018.

Марко Станојевић | ПИСАЊЕ



Толико сам мртав да живим као помен,
сећање у сликама затворених очију,
расут у хиљаде тренутака
као снежна пахуља
падам и нестајем

Постојим само у песми-
кавезу слободе
као мисао уплетена у стих
као строфа која пева о чежњи

Мрак је за мене светлост
колико сам тама
бол је цват колико сам увенуће

Јер, писање је болест туге
нека ме излечи последња реч



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top