Кристина Јанковић | МЕНЕ ЈЕ КИША РОДИЛА - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

25. април 2018.

Кристина Јанковић | МЕНЕ ЈЕ КИША РОДИЛА



Дан је вукао корене своје
огрнут врелином,
пржио поноре,
а ми смо седели умртвљени
од столетне прашине
што је прекрила очи
кô крила паучине.
Одједном, небо се проломи
светлост мрак растури
и свежина ветра јурну у образе
вреле.

Мене је родила киша,
изнедрила ме испод облака
и сада дишем обновљена.
Како добује лепо, кô ритам тимпана,
умирује тело,
ум се више не поиграва.
Бука спава у мени,
громогласна и ваздушаста,
кô мека, полегла трава.



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top