Бранка Попић | КОРАЦИ - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

18. април 2018.

Бранка Попић | КОРАЦИ



на клупи, у парку, погледа јој свела
сједи и дријема под неба капом мирна,
јер нико јој више ништа дати нема,
далека и смјерна заборављена жена.

на руци јој жиле набрекле и плаве,
прсти у шаку скупљени стиснуту
као да се буни, да л'  што трава расте
или што на дрвећу лиске младе цвату.

зауздало вријеме кораке јој хитре,
те с тешкоћом се стазама опире,
па ту, на клупи, с притајеном злоћом
одмјерава кораке док у море журе

живота бујног с ријечима и сликом,
живота с покретима и додира стиском,
живота који је њу заборавио
саму, на клупи, у пустом парку градском.



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top