Вања Парача | ИСТРАЈ - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

25. март 2018.

Вања Парача | ИСТРАЈ



Прерано си позвао душу
с вијеком заборављеним
да нестане док пати.
Чекао да шумом заустиш
да сам све, без воље тајиш

Измученом истрају
безглаво објасни
да вријеме у трзајима лети
и гута тишину посрнуле наде
да још једном постојаће
у минулом тренутку
кад на врата неповрат позвони

Уздићи ћеш у несвјесно
што види се као једно,
а нити је истина
нит’ је у лажи снило

Дозивање ништавила
на путу раздвоја од туге
уз последњи крик
што одумире и воли.
као да јуче никад
није било свето



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top