Милица Тасић | САН ДО ПОНОВНОГ ПЛАЧА - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

07. март 2018.

Милица Тасић | САН ДО ПОНОВНОГ ПЛАЧА



Лежи живот на тренутку меком
у вечности погледом искричавим кроз окна
замагљена почиње да бежи,
буђења су иста,
само су снови после увек тежи

Путеве незнане корак табана
а циљ увек исти,
сан до поновног плача

Тренутак о љубави
ништа знао није,
сем да у њему она бива,
кад времена се укрсте његова и њена

Лежи живот
и све му се чини да у смрти
што је још не спозна остаће вечно,
ал' у сваком сну пролазном
људи што требало би срести,
многа лица што пружаху му руке,
а ипак док будност сна траје
грли случајношћу некаквом само одабране

А, потом,
утоне у светлосни сан и кроз нови плач
изнова из њега се буди у нови неки сан,
љубави магловите што биле су пре плача –
сада за нове додире се боре

Небо исто
и даље над нама с висине  гледа
и нитима невидљивим својим
сусрете душа уговара,
док залуд се, залуд пита –
што осећања вечно у људима понавља



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top