Милица Тасић | ДОК НЕ ПОСТАНЕМО ЈЕДНО - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

19. март 2018.

Милица Тасић | ДОК НЕ ПОСТАНЕМО ЈЕДНО



Тело у етру
а као магла пада на твоје очи
што виде ме бледо
и набрекло волим што ме гледаш,
што ме безумно,
дивље,
тако посматраш

Дрхтим у болу
снази се покоравам
снажно ме откриј и
ватрене завесе подигни нежно
нека гори
жаром ме голицај
и колено овлажи

Нек увир жене стрепи од пробоја
жудњом дише кожа од додира
и покрете сањане ствара
што измичу уму
рођене из страсти
из меса
крви
што брзо као река
надошла све
поплави

Пијем те
и свака кап што влажи усне
још више ствара ми жеђ
дубоко ме храни
глад собом ми смири
док не постанемо једно



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top