Марина Марковић | У ТИХОЈ НОЋИ - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

05. март 2018.

Марина Марковић | У ТИХОЈ НОЋИ



У тихој ноћи, двоје
лутају сами, као без другог једно.
Лица без осмеха, као без душе
дозиваше дане кад беху заједно.

- О реци ми да л' задрхтиш само,
кад пред тобом рекну моје име?
Да л' у срцу твоме језа проструји
ил' са новим јутром заборавиш на ме?
Сећаш ли се, кад снове смо будни сневали!

Она бледа образа, у сузама рече:
- Ax! Као да их није било, несташе ти дани!
Заћуташе истог трена, кад откуца поноћ
у ћутању и сузама, испрати их тиха ноћ.



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top