Кристина Павловић Рајић | МОЈЕ СИ - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

08. март 2018.

Кристина Павловић Рајић | МОЈЕ СИ



Пропланак си зелен росом осунчан у блистав дан.
Моје си сеоце са извором воде живе,
Моје јутро мразом проштипало низ стидне образе,
Моја снага коју хлебовима топлим храним.

Мој си драги ког пољупцима врелим браним
Од урока и усамљених несмираја
И не дам ти у бојеве туђих недара.

Моје си горје стасито
Хајдучком крвљу неустрашиво.

А мелодија манастирског звона
Духовна је међу нама спона.
Линија дланова
цвркутом сједињена у пој, у гласоспој.

Даривам те врлим родом
Радована твојим даром:
Срцем целим – мојим домом.



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top