Анђелко Заблаћански | ПОГАНИМА - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

31. март 2018.

Анђелко Заблаћански | ПОГАНИМА



на чијем прагу седиш
расутих мисли пољима жита,
чије су ноћи
проливених суза
уденуте у твоје празно јуче,
твоје простоте –
и од страха ињем прошаране косе

на чијем огњишту
грејеш од студени утрнуло
срце, сићушно у осами,
на чијем гробљу
сваке ноћи се из сна будиш,
дршћући хладан
у својој мекој и врелој постељи

на чије знамење
своју си поган безочно просуо,
крв чију на свој бес си точио,
а манастирску воду,
за искуп греха
испод крста пио



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top