Александар Стевановић | САМО ТИ - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

20. март 2018.

Александар Стевановић | САМО ТИ



Осећам твоје очи у сваком мраку.
Слутим твој лик у магли.
Твоја коса ме дозива ветром,
твој дах ме носи…
Да ли си увек постојала у мени?
Да ли су све моје песме написане за тебе?
Да ли ме је твој бол болео,
да ли ме је твој смех веселио?

Еј, Калимеро мој,
чувај ту тајну,
јер живот није фер.

Само…
Само ме покрени куковима,
зароби рукама,
и смисли реч, једну реч.
Реч никада изговорену,
реч најлепшу,
да ти њоме кажем ко си,
да ти кажем шта си;
да уздрмам снове и јаву,
знано и незнано.
Јер ја…
Јер ти…
… само ти.



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top