Невена Милосављевић | ПОДУШЈЕ - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

10. фебруар 2018.

Невена Милосављевић | ПОДУШЈЕ



Опет ме походила ноћас сенка твоја,
Усталасала ми буром најситније боре,
Па ми се учинило како свила сече,
Сва хтења, прегнућа и надања моја.

Таласи ме носе на немирно море,
На леду се срце крваво ми пече,
А потоци крви у пехар се слили.

Подижем пехар у гнусном скрушењу,
Наздрављам земљи, праху и граниту,
Тамо где су сада у сну моји мили;

И пијем чашу крви, молим се спасењу,
Да у вечном сну само рај су снили,
И да зрно тела њиног, негде је у житу.



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top