Невена Милосављевић | ДУШЕ ЈЕЦАЈ - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

15. фебруар 2018.

Невена Милосављевић | ДУШЕ ЈЕЦАЈ



Сву ноћ сам слушао јецање птица,
Што се међ кестењем нашле нису,
Само ме под прса пекла жеравица,
Као жудних ноћи љубећи на Вису.

И нисам се хтео из сенила маћи,
Дернека и вина у глас се одрећи,
Нисам те се трезан могао дотаћи,
Од жеље и стида потрчати срећи.

Небеских колајни са твојих недара,
Могао бих поваздан у њих гледати
И путеној дражи са твојих бедара
У самртни час, морао бих се предати.

Сву ноћ сам слушао јецање птица
И јецај ме равно усмрти међ груди,
Под прса ми јоште тиња жеравица,
− Погинух од жеље, од очију, људи!



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top