Младен Благојевић | НОЋУ - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

14. фебруар 2018.

Младен Благојевић | НОЋУ



Ноћу док тако лежим,
у кутак те ставим и некуд бјежим,
паралелно неко биће у мени живи,
струји и машту ми мрви.

Колико сад њих исто овако,
страда кроз поноре
свијести пропада.

Колико нас и колико других
оставља неизбрисив траг
тебе и мене у прозору успомене.

Завијен у биће свијета,
у простору раја и даље
према теби, до сржи,
до боли до краја.



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top