Мара Павловић | НЕПОЗНАТО - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

20. фебруар 2018.

Мара Павловић | НЕПОЗНАТО



Кȏ непознат ветрић
у моје груди долећеш
у ушима шум чујем твој,
у погледу те свом откривам.

И  пловиш
и блудиш
по венама мојим струјиш,
откуцаје ти у свом срцу препознајем.

Кȏ малени свитац
доносиш нежни трачак светлости
искричави траг просипаш
у моје очи таме пуне.

Опет
и опет
своја не умем бити...
уживаш зато
у  мени тихо учаурен.



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top