Кристина Павловић Рајић | КАО ФАУСТ СИ - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

19. фебруар 2018.

Кристина Павловић Рајић | КАО ФАУСТ СИ



Плашт носиш, залепршаш, ласкави заводниче.
На ком изворишту дух свој појиш?
Шта ми то нудиш, куд би да ме водиш?

Фаусту занесени, мрачне сени,
Ту страст ти морам оспорити.
У срцу твом црно је зрно, помамно, злохудно.
Не дај да сламам мушку ти снагу.
Не пишимо немогућу сагу.

Ја бих некуд у метафизичке језде,
Ти у пијанство наискап. Безвезе!
Обе су жудње и обе страсне.
Једна другој опречне, сабласне.

Очај сад из тебе режи и хајде бежи!
Све је сизифовско што нам живот даде.
Немам ја кондир да жеђи ти утолим мушке,
Ни ти узенгије да са мном јездиш
У висине без врелине.



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top