Дајана Лазаревић | ИНСТИНКТ - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

23. фебруар 2018.

Дајана Лазаревић | ИНСТИНКТ



Шумицу румену покрила је магла.
Миришу зумбули, јагорчевина, шаш.
И сиво небо, и земљу је дотакла,
Грлећи једнако и рузмарин и лаж.

Тихо поток шуми. Далеко је село.
Излива се и плоди меко шумско тло.
Ја не чујем ход. Видим... детиње чело.
Танко је обучен. Можда му је хладно?

Мале, беле руке. Лак је попут листа!
Али, нека снага сва у њему блиста.
Хода тако усправан, поносан. И свој!

Он се смеши јутру, сунцу, лептирима,
Своје нежне руке пружио би свима.
Боже, зашто мислим – он је рођак мој?



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top