Ранко Павловић | У КОСТАЈНИЦИ СИ - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

06. новембар 2017.

Ранко Павловић | У КОСТАЈНИЦИ СИ



Ранку Рисојевићу

Чујеш ли, дјечаче, шапат сингерице,
мајчин брижан уздах с твојим што се спаја,
док заогрнута плаштем несанице
шије ти кошуљу од звјезданог сјаја?

У Костајници си. Кроз ноћ тече Уна,
успављује давне несташне дјечаке.
Твоја је мисао успомена пуна,
рони кроз сребрне ријечне брзаке.

Трошна кућа ћути у центру вароши,
у њој мрак и мемла твоје тајне крију.
Она већ посљедње своје дане троши
и мрмори причу, ко ће знати чију.

У Костајници си. Дрхтиш као кестен
у шумама драгих родних Календера.
Зри около љето, а у теби јесен,
док се стих зачиње на врху твог пера.

ПЈЕСМЕ ПОСВЕТНИЦЕ

Понекад пријатељима пошаљемо писмо или поруку у стиховима, тек да се мало поиграмо. Када се из тога роди пјесмуљак, никада га не објављујемо.
Прелиставајући неке записе, наиђох на неколико таквих стихованих порука које сам слао драгим особама и упитах се: зашто да то кријем од јавности?

Ранко Павловић



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top