Милица Тасић | ДВОСРЧАНА ВРАТА САЊАЛИЦЕ - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

10. август 2017.

Милица Тасић | ДВОСРЧАНА ВРАТА САЊАЛИЦЕ



Мрежа мрачна
ископнила на каменој јези
душе ми оседеле

Спасом ме храни
грејуће око
које кроз стакло
лик твој претвара у дугу

Слушам те
у долини
између трена и вечности
љубећи капке неба

Нестајеш, па ми дођеш
никад да ухватим
кожу твоје лутке
метаморфозу свести твоје

Кроз зрак се појавиш
и ум ми заблиста
од одсјаја љубави
али тиња и гуши
омча кроз двосрчана врата

Ти сјаш у својој лепоти
као младост жељна
и обриси твојих крила
детињих
свуда су по мени
ал' густа мрежа
прострла се већ
по седој души
сањалице



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top