Владимир Бабошин | ЉУБАВНИЦИ - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

06. октобар 2017.

Владимир Бабошин | ЉУБАВНИЦИ



Опет ћутиш ... А могла би ми макар
Махнути. Биће што обоје знамо.
Тек после, речи наше су кô дар –
Шта је било, шта биће док причамо.

Љубав је увек, увек уз истину,
Не обећасмо је да нас стеже,
Само мисао кô чипку танану
Што нас чудесна тако брижно веже.

А новогодишња снежна олуја,
Дуваће опет на путу далеком
И постеље наше хладне кô гуја –
Ако си само у сну неухватном.

● С руског препевао Анђелко Заблаћански



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top