Милица Тасић | ДУХОВИ МЛАДОСТИ - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

03. октобар 2017.

Милица Тасић | ДУХОВИ МЛАДОСТИ



Залеђене очи твоје не препознајем више,
а хтео бих
да у кристалним очима друкчијим
поново видим девојчицу
збуњену и нежну
што давно је шапутала да смо време
заустављено на зимскоме брегу

Све бих дао
бар за још један плес на снегу
дао бих све
за дах твој у магли
за све жеље
необуздане, смеле
што хитале су к небу
и враћале се у срца наша
са срећом младих анђела

Живот нудим за невине загрљаје,
за осмехе стидљиве
и пољупце нежне на угловима усана

Кад је прошао живот?
Куда су отишли анђели млади?

У ветар да се претворим
да разбијем небеске прозоре судбине бих хтео!

Жмурећи свет сам видео
и бацио бих сада последњи свој камен
да лакша се душа вине у небеса
али, тражим те...
тражим те и даље у невиним погледима

Сневам последњи пут
девојчицу
збуњену и нежну
и само реч њену топлу кад бих чуо
па да окренем свет и вратим минуло време,
време сањалачко, време за душе две загрљене.



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top