Кристина Павловић Рајић | ДАИРЕ - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

26. септембар 2017.

Кристина Павловић Рајић | ДАИРЕ



Звец низ звец - задрхти ниска,
Прошапће песму даира звук…
Покуца на прозор уснули
И прхну отуд чежње милина.

Залепрша хаљином босонога.
Косе јој дуге додирују бедра.
Врца јој снага белих недара.
Прострели жеравицом свакога.

Носи је игра, даира звек.
Узнета ватром, опече тек.
А сама силна - врели је лед!
Сјаји њом сунце и месечина.

Кафански свирачи, вика и срча,
У руци даире – звечи звечка…
Помахнитале су жудње и страсти!
Хрле, падају пред женском власти!



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top