Лабуд Н. Лончар | КАО СРНА - Онлајн поезија - Суштина поетике
   

19. јун 2017.

Лабуд Н. Лончар | КАО СРНА



Као срна страшљива
Маглом огрнута у
Јесењем јутру
Тананим ногама и
Очима великим као мјесец
Кроз недосањани сан
Газиш опало лишће.

Прилазиш мом кревету
Прислањаш главу на
Моје груди.

Уздах проломи јутро
Које постаде
Један велики шарени цвијет
И са младе необране крушке
Над креветом
Капну суза радосница.



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top